Dukatići razvrstavaju otpad
Na koje sve načine možemo pomoći sačuvati šume i okoliš! Ozonko se sjetio jednog odličnog: baš kao što stari papir, bilježnice i časopise recikliramo da bismo od njih stvorili novi papir, i druge materijale možemo obraditi i ponovno iskoristiti. Dukatići su se bacili na posao. Svi su jurcali po stanu i tražili što sve mogu pospremiti, isključiti ili prenamijeniti i ponovno iskoristiti (reciklirati).
„Hej, znamo li kamo odlažemo ove plastične čašice od jogurta?“ upitao je Smješko.
„Naravno da znamo“, objasnila je Klara. „Plastične čaše odlažemo u žuti spremnik. Jesi li vidio žute spremnike ispred ulaza?“
„Da, žute, plave, smeđe i zelene“, odgovorio je Smješko.
„Onda je jednostavno: u žuti spremnik odlažemo plastiku.“
„A što ćemo s ovim bocama soka?“ upitao je Ozonko.
„Ovisi jesu li plastične ili staklene“, odgovorila mu je Klara.
„Staklene! Ali… Čekaj malo… Imaju plastični čep!“ zbunio se Ozonko.
„Plastične čepove darujemo, a staklo odlažemo u zeleni spremnik!“ nestrpljivo mu je odgovorila Klara ruku prepunih starih novina.
„To je sasvim jednostavno!“ razveselio se Mudrić. „Plastika ide u žuto, staklo ide u zeleno. A kamo idu, recimo, kore od jabuka i banane?“
„U smeđi spremnik za biootpad“, odgovorila je Klara. „I bravo za tebe što jedeš voće!“
„Odlično, onda znamo sve“, rekla je Zelenka.
„Gotovo sve“, uspuhala se Klara. „Trebamo još počistiti sav ovaj stari papir.“
„Znam kamo to ide!“ razveselio se Smješko. „U plavi spremnik! U njega odlažemo i kartonske omotače sa čašica mliječnih proizvoda ili od većih pakiranja, različite kartonske kutije s kojih ćemo prije skinuti ljepljivu vrpcu i plastiku, novine, časopise, stare bilježnice…“ „Bravo, tako je!“ uskliknula je Zelenka.
